Telo ima preko 200 kostiju, nekoliko biliona mikroba i oko 37 biliona \u0107elija. Nakon smrti, telo postepeno propada, a nekim organima su potrebne godine da se potpuno raspadnu.<\/p>\n
Izme\u0111u drugog i \u010detvrtog dana smrti, mikrobi su ve\u0107 svuda. Proizvode toksi\u010dne gasove kao \u0161to su amonijak i vodonik-sulfid, koji se \u0161ire i uzrokuju nadutost i smrad tela. Po\u010dinju da propadaju organi \u010dije funkcionisanje je zavisilo od kiseonika. Jedan od tih organa je mozak. \u0106elije koje \u010dine telo sadr\u017ee 70 posto vode koju osloba\u0111aju kada im nestane kiseonika i kada krenu da odumiru. Zbog toga se na dnu kov\u010dega mo\u017ee na\u0107i voda ubrzo nakon \u0161to osoba umre.<\/p>\n
Nekoliko sati nakon smrti zapo\u010dinje i proces odumiranja u crevima. Budu\u0107i da imuni sistem vi\u0161e ne mo\u017ee da zadr\u017ei bilione gladnih mikroba, koji obi\u010dno poma\u017eu u varenju hrane, oni pobegnu. Napu\u0161taju donji deo creva kroz tkivo i u roku od nekoliko sati dolaze do jetre i \u017eu\u010dne kese koja sadr\u017ei \u017euto-zelenu \u017eu\u010d, koja slu\u017ei za razgradnju masti koju \u010dovek unosi dok je \u017eiv. Kada mikrobi pojedu te organe, \u017eu\u010d po\u010dine da preplavljuje telo i boji ga svojom bojom.<\/p>\n
Nakon 3 do 4 meseca, ta \u017euta boja se pretvara u braon-crnu nijansu jer dolazi do propadanja krvnih sudova, pa tako gvo\u017e\u0111e koje je u njima po\u010dne da oksidira. Gotovo istovremeno molekulrane strukture koje dr\u017ee \u0107elije na okupu, po\u010dinju da se odvajaju i tkivo po\u010dinje da se pretvara u vodenu ka\u0161u.<\/p>\n
Nakon malo vi\u0161e od godinu dana, kisele telesne te\u010dnosti i toksini po\u010dinju da razgra\u0111uju pamu\u010dna odela na mrtvom telu. Zatim sledi period kada nema drasti\u010dnih promena, ali nakon deset godina u okru\u017eenju sa dovoljno vlage i niskim sadr\u017eajem kiseonika, nastaje hemijska reakcija koja masno\u0107u na butinama i zadnjici pretvara u supstancu sli\u010dnu sapunu. Ta supstanca se naziva mrtva\u010dki ili grobni vosak.<\/p>\n
Sa druge strane, ako se telo nalazi u okolini gde nema puno vlage, mo\u017ee do\u0107i do mumifikacije. Dakle, \u010dovekovo mrtvo telo mo\u017ee se prirodno pretvoriti u mumiju. Dok voda isparava kroz tanku ko\u017eu na u\u0161ima, nosu i kapcima, to dovodi do njihovog isu\u0161ivanja i pridobijanja crne boje – upravo to je postupak mumifikacije.<\/p>\n
Pribli\u017eno 50 godina nakon smrti, tkivo preminule osobe polako nestaje, a ostaje samo mumificirana ko\u017ea. U slede\u0107ih 30 godina \u0107e se i ona raspasti tako da \u0107e nakon 80 godina u grobu ostati samo kosti.<\/p>\n
Nakon 100 godina od smrti, kolagen u kostima je zna\u010dajno opao, stoga po\u010dinje i propadanje kostiju. One tada \u010dine krhku mineralnu supstancu koja se u zadnjoj fazi razgranje pretvara u prah.<\/p>\n
Zanimljiva \u010dinjenica je da samo jedan deo tela ostaje netaknut – zubi. Kako pi\u0161e Biznis insajder, zubi se ne mogu raspasti. U kov\u010degu pored njih mogu ostati jo\u0161 najlonski delovi garderobe, koji se ne mogu razgraditi, kao i grobni vosak.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Mozak se raspada jako brzo sa ostalim organima, jedan deo je ipak ve\u010dan. Pro\u010ditajte \u0161ta se dogodi sa telom kada \u010dovek umre. <\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":2542,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[32,33],"source":[2],"supertag":[],"original_url":"","acf":[],"yoast_head":"\n