Stres ne bira svoje \u201e\u017ertve\u201c ni po jednom klju\u010du, niko nije siguran od stresa, ko se u svakodnevnom \u017eivotu nosi sa takvim ili onim mentalnim i fizi\u010dkim opterec\u0301enjima. Oba direktora velikih kompanija, njihovi zaposleni, kao i mame i penzioneri, prijavljuju stres koji uni\u0161tava njihov svakodnevni \u017eivot. Kada stres, koji se ina\u010de javlja povremeno, po\u010dne da nas mu\u010di redovno i tokom du\u017eeg vremenskog perioda, kada vi\u0161e ne nalazimo na\u010din da se opustimo i odmorimo kako bismo se obnovili, govori se o hroni\u010dnom stresu, koji predstavlja veoma veliko i ozbiljno opterec\u0301enje na na\u0161e zdravlje.<\/p>\n
Tokom mentalnog i fizi\u010dkog naprezanja, tj. stresori koji mogu izazvati hroni\u010dni stres savremenog \u010doveka, a koji zapravo svakodnevno \u201ebombarduju\u201c razne stranke, uklju\u010duju nepravilnu ishranu (uklju\u010dujuc\u0301i cigarete i alkohol), nedostatak ve\u017ebanja, preplavljenost stimulusima, nedostatak sna, visoke zahteve profesije, porodice ili u \u0161koli.<\/p>\n
Zbog stalnih opterec\u0301enja, na\u0161e telo je u stalnom stanju pripravnosti. Pokazatelji hroni\u010dnog stresa su vi\u0161estruki, neke je lak\u0161e prepoznati od drugih i razlikuju se od pacijenta do pacijenta. Tipi\u010dni simptomi hroni\u010dnog stresa su nemir, umor, iscrpljenost, depresija, razdra\u017eljivost (agresija), poremec\u0301aji spavanja, neshvatljivi strahovi i tegobe, glavobolje (napadi migrene), sr\u010dani problemi, proliv, nadra\u017eena ko\u017ea, alergije, bolovi u stomaku i le\u0111ima.<\/p>\n
Ljudi pod hroni\u010dnim stresom tako\u0111e \u010desto padaju u prekomernu upotrebu alkohola ili droga i imaju pote\u0161koc\u0301a u dono\u0161enju odluka.<\/p>\n
Posledice hroni\u010dnog stresa su sve, samo ne nevine. Pacijenti su skloniji vaskularnoj kalcifikaciji i pridru\u017eenom mo\u017edanom i sr\u010danom udaru. Savremena istra\u017eivanja u ovoj oblasti \u010dak navode da hroni\u010dni stres ubrzava proces starenja. Nadbubre\u017ene \u017elezde proizvode hormon stresa kortizol kada smo \u201epod gasom\u201c, \u0161to povec\u0301ava krvni pritisak i koli\u010dinu \u0161ec\u0301era u krvi i posledi\u010dno u mozgu. Stalno povi\u0161eni nivo \u0161ec\u0301era zbog stresa, me\u0111utim, ima destruktivan efekat na telo – poput dijabetesa.<\/p>\n
Kako stres potreban za svakodnevno pokretanje i razvoj ne bi postao \u0161tetan po zdravlje, va\u017eno je da faze stresa redovno prate faze opu\u0161tanja. Mir, odmor, kratke pauze, ve\u017ebe disanja, kratak podnevni san za crtanje nove energije i promena rutine koja nas prati na poslu, u \u0161koli ili kuc\u0301i mogu pomoc\u0301i u suzbijanju razvoja hroni\u010dnog stresa. Tako\u0111e se toplo preporu\u010duje bavljenje sportom, autogenim treningom ili progresivnim opu\u0161tanjem mi\u0161ic\u0301a, \u0161to \u010dovek mo\u017ee brzo i lako nau\u010diti sam.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kada govorimo o hroni\u010dnom stresu, kako ga prepoznati \u0161to je pre moguc\u0301e i za\u0161to je i dalje toliko opasan za na\u0161e fizi\u010dko zdravlje?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3030,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"source":[2],"supertag":[],"original_url":"","acf":[],"yoast_head":"\n