Ovi znaci otkrivaju da patimo od hronicnog stresa

Ovi znaci otkrivaju da patimo od hronicnog stresa

Kada govorimo o hroničnom stresu, kako ga prepoznati što je pre moguće i zašto je i dalje toliko opasan za naše fizičko zdravlje?

Stres ne bira svoje „žrtve“ ni po jednom ključu, niko nije siguran od stresa, ko se u svakodnevnom životu nosi sa takvim ili onim mentalnim i fizičkim opterećenjima. Oba direktora velikih kompanija, njihovi zaposleni, kao i mame i penzioneri, prijavljuju stres koji uništava njihov svakodnevni život. Kada stres, koji se inače javlja povremeno, počne da nas muči redovno i tokom dužeg vremenskog perioda, kada više ne nalazimo način da se opustimo i odmorimo kako bismo se obnovili, govori se o hroničnom stresu, koji predstavlja veoma veliko i ozbiljno opterećenje na naše zdravlje.

Uzroci (trajnog) hroničnog stresa

Tokom mentalnog i fizičkog naprezanja, tj. stresori koji mogu izazvati hronični stres savremenog čoveka, a koji zapravo svakodnevno „bombarduju“ razne stranke, uključuju nepravilnu ishranu (uključujući cigarete i alkohol), nedostatak vežbanja, preplavljenost stimulusima, nedostatak sna, visoke zahteve profesije, porodice ili u školi.

Kako prepoznajemo simptome hroničnog stresa?

Zbog stalnih opterećenja, naše telo je u stalnom stanju pripravnosti. Pokazatelji hroničnog stresa su višestruki, neke je lakše prepoznati od drugih i razlikuju se od pacijenta do pacijenta. Tipični simptomi hroničnog stresa su nemir, umor, iscrpljenost, depresija, razdražljivost (agresija), poremećaji spavanja, neshvatljivi strahovi i tegobe, glavobolje (napadi migrene), srčani problemi, proliv, nadražena koža, alergije, bolovi u stomaku i leđima.

Ljudi pod hroničnim stresom takođe često padaju u prekomernu upotrebu alkohola ili droga i imaju poteškoća u donošenju odluka.

Hronični stres ubrzava starenje

Posledice hroničnog stresa su sve, samo ne nevine. Pacijenti su skloniji vaskularnoj kalcifikaciji i pridruženom moždanom i srčanom udaru. Savremena istraživanja u ovoj oblasti čak navode da hronični stres ubrzava proces starenja. Nadbubrežne žlezde proizvode hormon stresa kortizol kada smo „pod gasom“, što povećava krvni pritisak i količinu šećera u krvi i posledično u mozgu. Stalno povišeni nivo šećera zbog stresa, međutim, ima destruktivan efekat na telo – poput dijabetesa.

Kako sprečiti hronični stres?

Kako stres potreban za svakodnevno pokretanje i razvoj ne bi postao štetan po zdravlje, važno je da faze stresa redovno prate faze opuštanja. Mir, odmor, kratke pauze, vežbe disanja, kratak podnevni san za crtanje nove energije i promena rutine koja nas prati na poslu, u školi ili kući mogu pomoći u suzbijanju razvoja hroničnog stresa. Takođe se toplo preporučuje bavljenje sportom, autogenim treningom ili progresivnim opuštanjem mišića, što čovek može brzo i lako naučiti sam.

Najčitanije

Scroll to top
Skip to content